Монтесори

Монтесори педагогија је модел васпитања и образовања деце. Оснивач Монтесори приступа васпитно-образовном раду је Марија Монтесори.

Марија Монтесори је рођена у Италији 1870. године. Живела је у Италији, Шпанији, Индији и Холандији. Након дипломирања на Медицинском факултету, она добија место доктора у Психијатријској болници на Универзитету у Риму, као прва жена лекар. Током посете установама за поремећене особе сусреће се са децом без родитељског старања, запостављеном и занемарном, која су каснила у развоју. У жељи да им помогне, она почиње да их посматра и проучава њихово понашање.

Марија Монтесори је свој образовни план засновала на посматрању деце у различитим културама и у многим земљама. Зато се њена открића не могу описати само као Монтесори, већ као универзални принципи људског понашања, који се односе на све људе, друштва и културе и који представљају добру основу за образовне системе широм света. На то указује и чињеница да се Монтесори педагогија примјењује на свим континентима земаљске кугле.

Монтесори модел је увек препознатљив међу другим педагошким усмерењима и има за циљ развој детета у самосталну и самосвесну особу, а само се таква особа може развити у корисног и вредног члана своје средине и друштва у целости. Свако дете је појединац који ће остварити јединствен допринос свету.

Монтесори педагогија полази од потреба детета, а дете је генетски предодређено да учи и да се развија, несвесно упијајући доживљаје из свог окружења. По Монтесори моделу рада не подређују се деца унапред одређеном плану и програму, него се план и програм одређује према способностима, интересовањима, могућностима, условима појединог детета или групе деце. Циљеви образовања нису унапред дефинисана очекивања која су одређена ван детета, него је циљ Монтесори педагогије да свако нађе своју улогу, своје место, свој циљ постојања и да му се да могућност да то оствари.

Утисци из спољашњег окружења, не само да продиру у дететов дух, већ га они и обликују. Дете поседује природну тежњу да буде што самосталније током свог развоја, а улога одраслог је да му у томе помогне пружајући му подршку.

Околина, која је примерена потребама детета и нуди све што је детету потребно за физички, умни, душевни развој, игра кључну улогу у развоју детета. Утисци из спољашњег окружења, не само да продиру у дететов дух, већ га они и обликују.

Марија Монтесори је развила дидактично-игровни материјал за различите ступњеве сазревања и праваца интересовања деце. Материјал није најважнији у Монтесори педагогији, али је врло добра помоћ.

Посматрајући дете од његовог рођења, Марија Монтесори је успела да уочи, проучи и опише раст и развој деце и омладине и поделила је њихов развитак на четири развојна периода:

  • Период од рођења до 6 година, са два подпериода, од рођења до 3 и од 3 до 6 година
  • Период од 6 до 12 година
  • Период од 12 до 18 година
  • Период од 18 до 24 године

Марија Монтесори је једна од првих научника која је понудила у теоретском и практичном смислу комплетно засновану педагогију. Живела је током турбулентног периода светских ратова и револуција. Све време током овог нимало лаког периода Марија је настављала да проучава децу, оснивала школе, предавала и обучавала учитеље на три континента. Данас Монтесори школе и предшолске установе постоје у 52 земље на шест континената, а њихов број наставља да расте широм света.

Марија Монтесори је била активан борац за мир у свету и право деце на образовање, учествовала у раду УНЕСКО-а, а за Нобелову награду за мир је номинована три пута, 1949, 1950. и 1951. године. 1949. године она добија у Француској Легију части, једно од бројних признања која су јој додељена током живота. Марија Монтесори је једна од ретких личности са светски признатим резултатима у области васпитања и образовања деце. Она није била само међу првим познатим женским научницима у васпитно-образовној области, већ је била и прва жена која је дипломирала на медицини. Умире 1952. године у Норвешкој.