Када говоримо о страховима деце од корона вируса, морамо да знамо зашто се код деце уопште јављају страхови и како се они превазилазе. Анксиозност и страх су нормалне емоционалне реакције које нам служе као упозорење да будемо опрезни како би се заштитили од неке опасности. Та узнемиреност и страх нас уствари упозоравају и то нас постепено прилагођава ситуацији, али ако је страх претеран то онда није добро нити корисно.
Углавном се родитељи теже носе са овом ситуацијом са корона вирусом него деца и најчешће своју узнемиреност преносе на децу.
Деца уче од нас и гледањем и слушањем. То све зависи од понашања околине и родитеља, сматра аутор популарне књиге
„Пријатељски разговори дечијег психијатра са родитељима и васпитачима„
Познати дечји психијатар проф. др Светоми Бојанин и истиче да – ниједан страх код детета, ниједну грешку коју дете направи, не треба драматизовати. Све шта се догађа око деце треба кроз дијалог са децом расправити и “распричати” без неког драматизовања. С децом треба разговарати као с одраслима, на теме које њих интересују. Родитељи мисле да ако не причају пред децом да деца не знају и да до њих не допире ништа, али уствари деца по нашој физиономији препознају потребу да буду уплашена.
Значи, истиче Проф. др Светомир Бојанин.
https://www.facebook.com/centarzalogopediju/photos/a.652325824824698/3620076998049551/