Историјат

Рад са децом предшколског узраста у Инђији почео је у приватном забавишту. Његова верификација је објављена у Службеном гласнику бр.7, Краљевске хрватско-славонске далматинске земаљске владе, ођела за богоштовље и наставу, под бројем 297, у Загребу, 30. априла 1900.године.

У њој се каже :

“Краљевске хрватске славонске далматинске земаљске владе ођел за богоштовље и наставу, обнашло је поводом стављене молбе дозволити,да испитана учитељица за забавиште Катица Посавац,у мјесту Инђија, Румског котара, приватно забaвиште за малену ђецу отворити и о свом трошку издржавати може”.

Забавиште је радило у кући ове учитељице.
У њему је било тридесеторо деце – четрнаест дечака и шеснаест девојчица.
После десет година рада у приватној организацији, о овом забавишту почиње да се стара општина.

Двадесетих година прошлог века у Инђији је радило и конфенсионално забавиште.
Било је смештено у већој породичној кући, са пространим двориштем, која постоји и сада, у улици Џона Кенедија бр.8, али као кућа породице господина Стевана Козбашића.
Конфенсионално забавиште похађала су немачка, мађарска и српска деца, а њима су, на немачком језику радиле часне сестре. Услови за рад су били тешки, јер је у једној групи било више од 50 деце. Ово забавиште је радило до ослобођења.

После Другог светског рата, при Основној школи “Душана Јерковић” организован је рад једне забавишне групе. Током педесетих и шездесетих година прошлог века број забавишних група се повећавао, али су оне и даље у оквиру школа.

Године 1978. основана је Предшколска установа, која је добила име по народном хероју Бошку Бухи, не као самостална установа, него као ООУР заједно са школама, у саставу Радне организације “Подунавски партизански одред”.

У то време број радника у предшколској установи је био осамнаест, и то пет васпитача, четири неговатељице, три радника на техничким пословима и шест радника на административним пословима.

Директор новоосноване предшколске установе ја васпитачица Боја Бањац, која ће ту дужност обављати до 1987. године, а затим поново од 1994. до 1999. године.
Предшколском установом руководи од 2001. године проф.пед. Узелац Јадранка.

Први наменски грађен дечји објекат отворен је 1978. године са двеста места за децу од једне до седам година старости. Десет године касније, 1988. године, Инђија добија још један објекат истог капацитета, а 1974. године изграђен је  објекат у Бешки, капацитета сто двадесет места.

Тих година почињу да се користе и други простори (школа, месних заједница) за рад васпитних група на сеоском подручју.

Отварањем првог наменски грађеног дечјег објекта у Инђији се формирају четири васпитне групе целодневног боравка и десет васпитних група полудневног боравка. Полудневни боравци постоје и у селима, и то: у Новим Карловцима – једна група, у Бешки – четири групе, у Новом Сланкамену две и по једна група у Чортановцима, Марадику и у Крчедину.

Од самог почетка, Предшколска установа “Бошко Буха“ настоји да постигне што боље резултате у васпитно-образовном раду, у сарадњи са родитељима и друштвеном средином.
Њен летопис, који води од оснивања, 1978. године, садржи све значајне догађаје који потврђују наведену констатацију. На пример:

• прва луткарска представа : ”Судија јеж” , за актив васпитача и децу старијих васпитних група, одржана је 19. маја 1979. године. Извођачи су били васпитачи тог актива, а представи је присуствовала и Станка Салонски, просветни саветник из Сремске Митровице.
• просветни саветник, Станка Салонски, исте године је одржала инструктивне активности у три васпитне групе (млађој, средњој и старијој), а 28. августа 1979. године одржала је и семинар за васпитаче;
• Другом сабору васпитача у Кикинди, 02. фебруара 1980. године, присуствовали су и васпитачи ове установе;
• јуна 1980. године одржан је семинар за све васпитаче. Обрађена је тема “Глас, реч, реченица“ и одржано огледно занимање, на исту тему, у старијој васпитној групи, васпитачице Марије Бугарчић;
• драмска секција, којом руководи Светлана Јефтић, осваја прво место на регионалном такмичењу 1986/87. године, а те и наредних година постиже веома запажене резултате на смотрама драмског стваралаштва Срема, у Сремској Митровици, и Војводине, у Бечеју;
• драгоцену награду за изузетне резултате у васпитању и образовању ,Установа је добила 1984/85. године;
• исте године осваја прво место у Војводини за естетско уређење;
• Октобарску награду општине Инђија, Установа је добила 1990/91.године, као и специјалну награду “Најлепши вртић у Покрајини “, исте године;
• Фолклорну секцију установа оснива 1988/89. године, а наредне 1990/91. године уводу учење енглеског језика, оснива балетску радионицу и центар интересовања за музичко васпитање и учествује на методичким данима, темом: ”Тата, мама, радите са нама”, коју је обрадила Аница Алексић, васпитач.
• следе године у којима доминирају едукативни програми за васпитаче, реализација пројeкта, ”Чувари осмеха”, ”Језик жирафе” и други.
• године 1998. установа поново добија Октобарску награду за постигнуте резултате и допринос у развоју и унапређењу васпитно-образовног рада.

Организација рада у периоду од оснивања имала је неколико крупних промена.
Отварање нових дечјих објеката и развој целодневног боравка, утицали су да запослени, на референдуму спроведеном 16. јануара 1982. године, одлуче да се васпитне групе полудневног боравка поново врате школама.
После тринаест година, 1995., васпитне групе из школа, њих 18, опет су враћене тамо где припадају –под окриље Предшколске установе.
Она је тиме одредила своју улогу у локалној заједници и свој идентитет.
Њена  је делатност рад са предшколском децом у општини и задовољавање потреба родитеља за збрињавањем, васпитањем и образовањем предшколске деце.